За душу ...

За душу …

Јутрос сам се пробудили са мишљу : данас су Митровске , јесење Задушнице, дан када се сећамо и са љубављу и поштовањем помињемо своје уснуле предке и пријатеље. У мом животу последњих неколико година то друштво се из године у годину повећавало, све док овог јутра нисам помислила – Ух, мноооого бре … баш мнооого …

и некако ми се у тренутку учини као да су сви одједном отишли …

Последњи велики одлазак био је 2021. године …. Сестра и ја смо то вече маму оставили у болници у нади да ће јој лекари помоћи. Иако сам имала неку црну слутњу, нисам могла са сигурношћу знати да је то наш последњи сусрет.

А пре тога из године у годину одлазише једно по једно, лагано - баке, деке, родбина, пријатељи , познаници …

Како се друштво уснулих вољених и драгих повећавало, све чешће помишљам на њих … јер се празнина чини све већом …

Први сусрет са великим губитком у мом животу био је дедин одлазак …

Дека, који је био и родитељ и заштитник и Бог ( у очима малог детета … )

увек безусловна подршка …

који ми и сада веровали ви мени или не, после скоро 30 година након одласка шаље своју љубав !

Ево баш пре неки дан ми је тихо, шапатом открио једну тајну поручивши ми : Ти си рођена под срећном звездом …

Ово се заиста догодило, верујте ми на реч!

Те речи сам примила срцем са тихом радошћу као најлепши дар, као тајну која се открива само за моје уши …

Увидех да његова подршка и љубав не пролазе, већ ево их сијају истим сјајем после толико година.

Данас је дан када се нарочито сећамо својих вољених који су само наизглед отишли некуд …

Али ако застанемо и доообро, дубооооко погледамо у себе, међусобно ћемо се обрадовати том сусрету и наставити наше дружење баш тамо где смо некада стали …

Ако се довољно умиримо

и дозволимо себи да их чујемо

они ће нам рећи дивне речи које су нам баш у овом тренутку потребне …

неће нам ускратити своје присуство ако их призовемо у своје сећање, они ће са радошћу бити ту за нас …

У ствари никада и нигде они нису ни одлазили, то је само тако изгледало на први поглед, то се само учинило очима које виде само физичким очима видљиво…

али душа зна да су сви они ту у нашим срцима и да никада нигде нису ни одлазили , нити је то могуће …

и зато ти који сада ово читаш а имаш неког за кога само мислиш да га више нема :

Умири се,

Зажмури,

Спусти се у своје срце

Призове у сећање драги лик …

сети се …

и остани ту неко време

дозволи себи да

чујеш шта ти поручују твоји вољени …

ако треба опрости, или тражи опрост …

захвали се …

обрадуј се том сусрету и знај да је РАДОСТ СУСРЕТА ОБОСТРАНА !

Јер данас су Задушнице - дан Радости Сусрета Душа

када нисмо они и ми, већ смо ЗаЈедно!

Дан када све Душе нашим сећањем поново (О)Живе !